Robert Dacešin za portal djeluj.ba: Najveća vrlina je istrajnost

Zamislite da imate priliku da izaberete destinaciju za jedno besplatno putovanje, gdje biste otišli? Sada zamislite da imate mogućnost iznova da birate nove destinacije i idete na sve bolja putovanja a pritom ste za to i plaćeni. Zvuči nemoguće, zar ne? Ali nije, to potvrđuje Robert Dacešin koji dolazi iz Banjaluke, ima 32 godine i po zanimanju je magistar ekonomije, a nama je poznatiji kao autor bloga „Rio priče sa putovanja“. U razgovoru sa njim saznali smo kako posao postaje jedna velika zabava, ili zabava postaje posao.

Slika iz privatne arhive

Iako znamo Roberta Dacešina kao putopisca, on nije samo to. Da li nam možete reći čime se još bavite?

DACEŠIN: Digitalnim marketingom generalno, dva prijatelja i ja imamo kurs digitalnog marketinga, radim kao freelancer, takođe i na održavanju društvenih mreža za firme, optimizaciji, izradi sajtova, kontent marketingom, i najviše od tog novca i živim. U posljednje tri godine zarađujem i od bloga koji vodim, imam dugoročne saradnje sa tri – četiri firme. Moj cilj je da tu ljubav prema putovanjima pretvorim u posao i da suštinski živim samo od toga.

Kako nastaje priča o blogu i koliko ste u tom trenutku bili sigurni u cjelokupnu ideju?

DACEŠIN: Nastala je 2015. godine u martu, kada sam uz pomoć jednog druga napravio sajt. Iskreno, tada je moja glavna ideja bila da dijelim informacije za jeftina putovanja sa drugim ljudima, i onda vremenom shvatiš da voliš pisanje, a nikad nisi pisao prije toga, shvatiš da te ispunjava pisanje putopisa, pa pomisliš kako bi mogao imati facebook i instagram, snimati video, pa da bi mogao da napišeš i neku knjigu, i onda shvatiš da te život usmjerava da ideš u tom pravcu. Bilo je mnogo situacija kada sam mislio da to nema poente jer jako je nezahvalno pisati bez da imas povratni feedback, odnosno da trošiš svoje vrijeme a nisi plaćen za to, potrošiš jako puno sati a zarada ti nula maraka.

Šta je presudilo da se nastavite baviti pisanjem bloga?

DACEŠIN: Prelomni momenat je bio kada sam htio ići u Južnu Ameriku prije tri godine. Tada sam pokušao na osnovu neke trenutne baze follower-a, pronaći sponzore koji će mi platiti putovanje u zamjenu za objave na mom portalu. I stvarno sam poslao puno mejlova ljudima koje nisam poznavao i isplatilo se. Dobra stvar kod mene je što sam uporan, ako nešto zamislim to ću i ostavriti, kad – tad. Tada sam shvatio da se od toga zapravo može zaraditi i da se mogu naći sponzori. Onda vremenom to postaje sve lakše i došlo je u fazu da ja praktično mogu da živim od ovog danas. Mogu da putujem skoro besplatno svugdje, mogu sebi priuštiti šta god želim od tog kanala koji imam i koji sam stvorio sa ovih 10 prstiju.

Pored tih prednosti koje ste spomenuli, šta biste izdvojili kao manu posla kojim se bavite?

DACEŠIN: Mana je ta što nikada nisi siguran finansijski, i u neku ruku je lakše raditi od osam do 16, imaš platu, radiš za nekoga. Ljudi kažu siguran posao, ali opet da li je siguran posao da radiš za nekog Marka Markovića koji drži privatnu firmu i ne znaš da li je Marko u kreditima ili nije i da li ćeš dobiti platu? Ili da radiš sam i otprilike znaš koliko možeš zaraditi taj mjesec. Iskreno, da je lako nije, zato što nema nekakvog kraja, ti stvaraš nešto i najteža stvar je što se nemaš s kim konsultovati. U državi u kojoj smo mi, jako malo ljudi živi na taj način, ne možeš tražiti savjet i sve učiš na svojim greškama. Ali, da mislim da se isplati, isplati se. Opasno je kada ljudi kažu: ’Bez obzira koju ideju imaš ako radiš na njoj dobro, biće uspješno’. Na primjer, moja ideja može biti da prodajem staklene čaše, ali to, možda, ne treba nikome. Treba biti realan šta je moguće, a šta ne. Sav moj fokus je bio na stvaranju zajednice, tri – četiri godine nikakve pare nisam tražio od tih ljudi, ali kada sam napisao knjige, odmah su se prodale jer su ti ljudi rekli, okej daješ nam besplatne savjete godinama evo podržaćemo te kupićemo knjigu. Da sam ja tu knjigu napisao bez bloga, ne bi je kupio niko, zato što niko ne bi ni znao ko sa ja niti ima neko povjerenje u mene.

Šta treba da bude motivacija za posao, zarada ili nešto drugo ?

DACEŠIN: Zarada nikako ne treba da bude cilj, meni iskreno nikad nije bio cilj zarada. Da mi neko kaže piši portal na temu kuvanja evo ti 3.000 KM plata, ja to ne mogu raditi jer ne kuvam dobro. Ja volim ovo, živim za putovanje i u slobodno vrijeme sve što radim jeste gledanje drugih videa o putovanjima. U neku ruku ne mogu reći da ne radim, jer mi svaki vikend snimamo neki drugi video i stalno je novi scenario, ali meni je to zabavno. Znači ja svaki vikend, pored pet radnih dana idem negdje i snimam i trošim vrijeme na pisanje scenarija, ali meni je to i dalje super, ja to gledam kao zabavu, mnogo više nego kao posao.

Da se vratite pet godina nazad u prošlost, da li biste mogli zamisliti sebe na mjestu gdje ste sada?

DACEŠIN: O tome nisam nikada razmišljao, ali iskreno mislim da ne. Zato što malo tu igraju ulogu i naše porodice, koje, ne mogu reći da ne vjeruju u to, ali su dio drugog sistema i onda su u fazonu kao ’to su gluposti’, ’to nije posao’, ’idi radi nešto’, ’radi negdje’. Otac je bio stvarno taj koji je uvijek podržavao sve te stvari, a da sam slušao majku sada bih radio negdje u banci. I onda je malo problem da izvažeš u svojoj glavi da li oni ne vide ili ipak ti ne vidiš. Ali, evo sad sa ove tačke mislim ko god se odluči da nešto radi u BiH, u smislu pisanja portala, pravljenja neke zajednice ako prosto daje vrijednost ljudima, ako daje konstantnu edukaciju i nešto što će ljudima koristiti, ima jako dobru šansu da stvori nešto što će kasnije moći i naplatiti kroz sponzore ili druge stvari.

A da odete pet godina u budućnost, gdje biste se pronašli?

DACEŠIN: Što se tiče posla najviše bih volio da emisija koju radimo, koja je počela u martu, bude nešto što će ljudi pratiti, jer stvarno ulažemo puno truda i resursa. Glavni cilj mi je da se posvetim tome i volio bih da promovišem BiH. To je možda neka moja misija, sad ne mogu reći životna ali neki moj cilj da ljudi shvate, kroz moje tekstove i videa, koliko stvarno može da se vidi ovdje i pomogne malim turističkim zajednicama, malim biznisima, restoranima da žive bolje. To mi je dugoročni cilj kad neko bude razmišljao ko je dao doprinos promociji BiH, da se sjete mene i da prosto kroz sve to što radim i drugi ljudi žive bolje, tada je i meni dobro.

Šta biste poručili mladoj osobi kada biste znali da ste joj uzor?

DACEŠIN: Da sluša sebe. Meni su dvije stvari u životu bile veoma bitne, to što sam imao osobe koje su mi pomogle kada je bilo potrebno i što sam uvijek vjerovao u to što radim. Mislim da je najveća vrlina istrajnost, odnosno koliko si disciplinovan, jako puno ljudi će početi raditi nešto i 99% će odustati, puno njih je možda bilo jako blizu da nešto uradi. Ako radiš nešto što ima realnost, uvijek će nekako težiti višem nego što sam želiš. Okej, možda je moja želja da promovišem BiH ali moja skrivena želja je opet nekako veća, da drugi ljudi bolje žive. Meni je to motivacija.

Slika iz privatne arhive
Slika iz privatne arhive

Tekst su pisali polaznici edukacije medijske pismenosti u sklopu projekta „Nova generacija, novi glasovi“. Projekat se realizuje zahvaljujući podršci programa Bosnia and Herzegovina Resilience Initiative (BHRI), koji sprovodi Međunarodna organizacija za migracije (IOM), uz finansijsku podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).

Autor: Anja TODOROVIĆ

Povezane vijesti

Posljednje vijesti

Mladi u radnom vikendu na Borju u sklopu projekta “Novi mladi za novo društvo”.

25 mladih učesnika iz Banja Luke, Kotor Varoša, Čelinca, Gradiške ali i drugih okolnih mjesta imalo je priliku da tokom vikenda boravi na Borju...

Održan završni događaj BHRI programa: u poslednje četiri godine okupljeno preko 20 000 mladih ljudi i podržao preko 300 aktivnosti.

U Domu omladine u Banja Luci juče je održan jedan od bitnijih događaja za mlade u poslednjih par godina. Naime, riječ je o...

Bojan Kičić u izvanrednoj izvedbi legendarne numere Ako možeš zaboravi, grupe Bijelo Dugme

Poznati Kotorvaroški pjevač Bojan Kičić danas je objavio svoj novi Cover legendarne pjesme Ako možeš zaboravi od grupe Bijelo dugme. Riječ je o veoma ozbiljnom...